Glineni novinari

Tokom jutrašnjeg izveštavanja sa terena novinarke Radio-televizije Vojvodine, Tamare Bojić prišlo je N. N. lice i prošlo pištoljem kroz kadar.

Fotografija preuzeta sa sajta: http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/video-pretio-pistoljem-ekipi-rtv_679597.html

Upozorenje! Pištolj u kadru! Copyright: RTV

Ovo je još jedan alarm za državu koja već decenijama nipodaštava novinare, a koje je u toku devedesetih imala i učešća u još uvek nerasvetljenim i sudski ne dovršenim procesima napada na novinare.
Država je dužna da identifikuje i uhapsi počinioca, a sudska vlast da mu odredi najstrožiju moguću kaznu kao poruku društvu da se pretnje novinarima neće tolerisati.
Podsetimo, autorka emisije „Insajder“, Brankica Stanković još uvek živi pod pratnjom obezbeđenja, a uzrok tome su teme kojima se bavi unutar tog serijala. Dok je serijal „Reporter“ koji realizuje ekipa „Insajdera“ ukinut po emitovanju prve epizode „iz bezbednosnih razloga“

Istorijat napda i ubistava novinara u Srbiji – od dvedesetih do danas

Radislava „Dada“ Vujasinović ubijena je u svom stanu, 8. aprila 1994. godine. Tadašnji kriminalni aparat države saopštio je da je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo. Dati izveštaj je od samog početka izaziva sumnju u verodostojnost. Dada Vujasinović se bavila za to vreme temama o kojima je većina ćutala, od izveštaja sa ratišta na prostoru Hrvatske do istraživačkih tekstova o komadantu Srpske dobrovoljačke garde  („Tigrovi“), Željku „Arkanu“ Ražnatoviću. Zločinima koje su vršili „Tigrovi“, Dada Vujasinović se bavila od 1991. godine pa sve do svoje smrti. Pretnje u redakciji „Duga“ za koju je radila i objavljivala svoje tekstove bile su svakodnevne, a u emisji „Utisak nedelje“ u kojoj je gostovala sa Slavkom Ćuruvijom i tom prilikom izjavila: „Meni ako sada po izlasku iz studija padne saksija na glavu. To može da se dovede u vezu sa tim.“. Ubistvo do danas nije rasvetljeno.

Utisak nedelje u kom su gostvali Dada Vujasinović i Slavko Ćuruvija

Slavko Ćuruvija, ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine od strane režima. Praćen od strane službenika Resora državne bezbednosti (RDB), do par minuta pred ubistvo. Njegova partnerka Branka Pripa je onesvešćena prilikom napada. Tadašnji načelnik RDB-a bio je Radomir Marković koji je kao i njegovi prethodnici na to mesto postavljen direktno po nalogu Slobodana Miloševića. Tadašnji ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, Aleksandar Vučić je upućivao pretnje Ćuruviji.
Ćuruvija se u listu „Dnevni telegraf“ bavio korupciom, kriminalom i zločinima tadašnjeg režima S. Miloševića. Ubistvo do danas nije rasvetljeno.

Pretnje Ćuruviji

Slavko Ćuruvija

Milan Pantić je ubijen na sličan način kao i Ćuruvija, na hodniku pred vratima zgrade u kojoj je živeo. Ubistvo se desilo 11. juna 2001. godine. Pantić se u svojim tekstovima bavio lokalnim, Jagodinskim političarima i njihovom vezom sa korupciom. Ubistvo do danas nije rasvetljeno.

Brankica Stanković koja je kroz serijal „Insajder“ pokrenula teme poltičke pozadine atentata na premijera Zorana Đinđića, korupcije i kriminala (Luka Beograd, Fudbalska mafija…) živi sa policijskom pratnjom zbog prenji koje joj se svakodnevno upućuju.

Fotografija preuzeta sa linka: http://www.b92.net/tv/najava.php?id=898

Fotografija preuzeta sa linka: http://www.b92.net/tv/najava.php?id=898

Teofil Pančić, kolumnista nedeljnika „Vreme“, jula 2010. godine napandut je u gradskom prevozu u Beogradu. Počinioci napada na Pančića do danas nisu pronađeni i procesujirani.

Ovo su samo neki od primera napada na novinare u Srbiji gde je država do danas ostala nema. Istrage su stajale ili su skrenute sa kvazitelima kao što je komisija kojom predsedava Veran Matić, a nipodaštavanje novinara i novinarske profesije se nastavlja o čemu govori i poslednji slučaj sa odlazećim min. Gašićem. Ministarstvo za kutluru i informisanje, od dolaska manjinske Vlade Vojislava Koštunice do danas nije vodilo brigu o medijima, a tablodizacija društva se promovisala kao „pozitivan trend“. Protiv ovog stanja treba da se pobune sami novnari, a zatim da iza njih stane i čitavo društvo. Setimo se slogana od pre šesnaest godina: „Vreme je!“!

Modern Serbia, 15. januar 2016. god.

PROGLAS ZELENOG ZVONA

Zeleno zvono je firma koja postoji 25 godina u našem gradu. Osnovana je na prvobitnoj lokaciji u Prvomajskoj ulici 1991. godine, a za vreme bombardovanja 1999. godine, rad joj je nasilnim putem prekinut. Taj lokal je upucan, kamenovan, devastiran, a zatim i spaljen.

Zvono

Firma Zeleno zvono je od 1994. godine i u zgradi Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“.

Nećemo se osvrtati na karakter firme, čime se bavi već 25 godina, kao ni podacima o nagradama i priznanjima koje je svojim radom zaslužila, lako se mogu naći na internetu, već o činjenici šta sada doživljava.

Zeleno zvono u Narodnom pozorištu od 1995. godine ima terasu na Trgu Slobode. Retke su firme koje su se na taj način ophodile prema pozitivnim propisima lokalne samouprave. Naime, za 20 godina postojanja bašte, sve do renoviranja Trga Slobode, Zeleno zvono nikad nije prekršilo nijedan propis Direkcije za izgradnju grada.

Radovi na rekonstrukciji trga onemogućili su firmi Zeleno zvono normalno poslovanje tokom jeseni i zime prošle i proleća ove godine.

Strpljivo i na krajnje korektan način, a u skladu sa idejnim rešenjem renoviranog Trga Slobode, izrazili smo pretenziju da svoju osnovnu ugostiteljsku delatnost u letnjim mesecima obavljamo na prostoru ispred Narodnog pozorišta.

Nakon meseci odugovlačenja i očiglednog zamajavanja, 13. avgusta ove godine konačno smo, uz pomoć advokata i svakodnevnog pritiska – dobili urbanističku saglasnost.

Dan kasnije, 14. avgusta, Zeleno zvono je predalo na pisarnici lokalne samouprave, uz urbanističku saglasnost, dokaz o izmirenju dugova za prošlu godinu i dokaz o postojanju firme na tom mestu.

Uz tu prijavu, dobili smo i usmeno odobrenje, kako u Direkciji tako i u Odeljenju urbanizma, da možemo početi s radom, a da će nam naknadno biti poslato rešenje i račun za plaćanje, baš kao i svake prethodne godine, nama i svim drugim ugostiteljima u gradu. To je uvek bilo dovoljno za počinjanje posla, da firme ne bi trpele zbog eventualne sporosti administracije u slanju rešenja i računa za plaćanje.

Tog vikenda, 15. i 16. avgusta, kada smo predali sve potrebne papire, Zeleno zvono je počelo delatnost na renoviranom Trgu slobode.

Imajući već vrlo ružno iskustvo sa birokratijom lokalne samouprave, koje iz političkih razloga 1999. i 2000. godine nije izdalo rešenje Zelenom zvonu, iako smo i tada imali sve papire (što je kasnije dokazano i na sudu), u ponedeljak, 17. avgusta, pojavili smo se da lično preuzmemo rešenje u Odeljenju za urbanizam lokalne samouprave.

Otkucano rešenje koje smo imali u ruci, ali nepotpisano od načelnice za urbanizam Ljiljane Pecelj-Luburić, nismo dobili ni tada, a ni 10 dana kasnije. Načelnica nam je usmeno obrazložila da je imala telefonski poziv od „nekog“ iz Direkcije za izgradnju grada, iste one koja je izdala saglasnost za postavljanje bašte u četvrtak, i da joj je rečeno da će izneta saglasnost naknadno biti – poništena.

Ne postoji nijedan pravni, poslovni, društveni, ljudski razlog zbog kojeg mi nismo dobili rešenje tog dana. Jedini razlog neizdavanja rešenja je bio pritisak nekoga iz Direkcije za izgradnju grada na načelnicu, koja je na ovaj način u potpunosti izgubila integritet i dopustila da se telefonskim putem utiče na njenu odluku.

Naknadnom proverom u Direkciji za izgradnju grada, došli smo do saznanja da je neko nadređen inženjeru Siniši Cukućanu, prvo usmenim, a posle i pismenim putem, naložio da napiše da na Trgu slobode nisu završeni svi radovi, i to je bilo opravdanje i alibi za povlačenje urbanističke saglasnosti u Direkciji.

Isti ljudi koji su u četvrtak izdali saglasnost, u ponedeljak su tu istu saglanost stavili van snage?! Osoba koja je potpisala oba rešenja je Branka Bajović.

Da to nije išlo tako lako, govori podatak da je sam papir o povlačenju saglasnosti stigao nekoliko dana kasnije u Urbanizam, jer u trenutku kada smo mi tražili rešenje i uvid u razloge povlačenja rešenja, nikakvog papira nije bilo, sem otkucanog a nepotpisanog rešenja Ljiljane Pecelj-Luburić.

Način na koji je ova ujudurma smišljena i sprovedena govori o nivou integriteta učesnika ove, sada već, nažalost – afere.

Posle toliko godina rada, posebno načina delovanja u gradu, naša firma sa sve zaposlenima i ljudima koji žive od toga, nije mogla da dopusti toliko gaženja i nepoštovanja osnovnih pravila na kojima počiva svako civilizovano društvo.

Zeleno zvono za skoro 25 godina rada je doživelo razne uspone i padove, mnoga nipodaštavanja, nasilne akte prema firmi i osnivačima firme, ali sada je stiglo na samu ivicu smisla sopstvenog postojanja.

Način na koji se u nekom izmišljenom obračunu, u raznim prilikama ponašaju pojedini ljudi, doveo je našu firmu i ljude koji žive od nje u nepodnošljivu situaciju.

Neformalni dogovor nekih ljudi sa nekakvom agencijom da će zrenjaninski trg biti „očišćen od svih privrednih subjekata za bilo kakvu ugostiteljsku delatnost“, vređa i ono malo gradskog dostojanstva koje nam je ostalo.

Takođe, neprihvatljivo je to što je nama rečeno da rešenje ne dobijamo jer se radovi na Trgu slobode i dalje obavljaju, a ustvari su razlozi mnogo drugačiji.

Mi nemamo kud, a naš integritet nam ne dozvoljava da u tišini prihvatimo ovakvu bahatost, oholost, otvoreno neprijateljstvo i gaženje svake pravne i ljudske norme.

Danas smo dobili rešenje da sklonimo baštu Zelenog zvona u roku od jednog dana, kako bi se tu postavili nekakvi i nečiji štandovi, za koje se uošte ne zna ko ih postavlja i na koji način će poslovati na Trgu tokom „Dana piva“.

Ne znamo da li ćemo u protestu koji nameravamo da učinimo, biti sami ili će ljudi u načinu kako se prema nama ophodi, prepoznati svu simboliku delovanja jedne otuđene i bezobzirne grupe na vlasti.

Protest ćemo izraziti u sredu, 26. avgusta od 14 do 17 sati – nenasilnim putem, sedenjem na Trgu na kome je bašta Zelenog zvona bila poslednjih 20 godina.

Da li će nam se neko pridružiti, ostaje da se vidi.

U Zrenjaninu, 25. avgusta 2015. godine

Izvor: https://www.facebook.com/zeleno.zvono/posts/10207253618009149?fref=nf&pnref=story

Manje od nedelju dana do velikog koncertnog spektakla Vatre i Pavela u Mikser House-u!

Veliki koncertni spektakl u Savamali održaće se u petak 22. maja u 21h. Nastupiće najpopularniji mlađi hrvatski sastav Vatra i bend Pavel.

VATRA će koncertom u Mikser House-u predstaviti svojevrsni presek dugogodišnje karijere, od prvog singla „Vrati se“, pa sve do aktuelnog „Saturn“. Virovitička rok skupina Vatra nastala je 1999. kada objavljuje album „Između nas“, a tri godine kasnije nastaje „Anđeo s greškom“ prvi izdat za Dallas Records. Šesti studijski album “Ima li budnih“ popraćen je velikom koncertnom promocijom u regionu, a 2013. godine Vatra započinje rad na sedmom studijskom albumu, koji najavljuju dva singla “Tango” i “Saturn”. „Tango“ ubrzo zauzima prva mesta regionalnih top lista i postaje najemitovaniji domaći singl sa 26 nedelja na prvom mjestu HR TOP 40 liste. 2015. godine Vatra je dobila četiri Porina, od kojih je naznačajniji onaj za pjesmu godine („Tango“), a nedavno je osvojila i Večernjakovu Ružu, najznačajniju medijsku nagradu u Hrvatskoj, kao još jedan dokaz njihove popularnosti.

PAVEL će koncertom u Beogradu nastaviti veoma uspešnu koncertnu promociju trećeg albuma „I mi smo došli na red“. Bend je je nastao 2007 godine, ispočetka planiran kao solo projekt Aljoše Šerića, ali je ubrzo donesena odluka da se Pavel javnosti predstavi kao bend, pa je iste godine izdat i istoimeni album. 2012. godine izlazi drugi album grupe pod nazivom „Od prve zvijezde ravno“ koji je dobio sjajne kritike svih važnijih kritičara i publike, kao i pet nominacija za „Porina. Naredne godine Pavel počinje s radom na trećem albumu, sa najavnim singlom „Čuvaj me“ na kojoj vokalne dužnosti preuzima Antonia Matković, nova članica benda. „Čuvaj me“ je osvojila nagradu i kao najemitovanija pesma Zagrebačkog festivala 2014. godine, i nominovana je za „Porina’’ koji je i osvojila u kategoriji najboljeg aranžmana. Novi album doneo je bendu nove nominacije za Porin I lansirao još dva uspješna single ‘’Autentično osrednji’’ i ‘’Ljubav stoljeća’’

„Mostovi“ Darka Rundeka 12. i 13. juna u Barutani

Posle izbacivanja singla za pesme Don Juan i dueta sa Nimbus za pesmu Sve je poznato Darko Rundek Trio će se pojaviti pred beogradskom publikom 12. i 13. juna u klubu Barutana u promociji albuma „Mostovi“. Ulaznice su u pretprodaji do 25. maja po ceni od 1 500 dinara saopšteno je u Long Play-u.
Pored pesama sa novog albuma publika će kao i uvek biti u prilici ponovo da čuje stvari legendarnog sastava Haustor.

Večeras u KC Utopia DLM sa novim pevačem!

U Kulturnom centru Utopia u Novom Sadu večeras će nastupiti bend Deca loših muzičara. Kako navode organizatori ovo će biti prvi nastup novog pevača Nenada Petrovića pred novosadskom publikom. Prethodni pevači ovog sastava bili su Aleksandar „Šilja“ Šiljanovski i glumac Ivan Jevtović. Cena karte je 600 din., a početak svirke je zakazan za 22h.

Bend iza sebe ima četiri studijska albuma:

„Dobar dan“ (1992. god.)
„Prolećni dan“ (1995. god.)
„Virus“ (1998.)
„…Gde cveta Samsung žut“ (2005. god.)